Serbian Bulgarian Croatian English French German Greek Hungarian Italian Macedonian Romanian Russian Slovenian Spanish

Početna

Šta je zeolit 

     Zeoliti su retki prirodni minerali vulkanskog porekla, nastali iz četiri elementa: zemlje, vatre, vode i vazduha. Proizvod su više milenijumskog hemijskog procesa i prirodne reakcije između tečnih vulkanskih lava i okeanske vode u specifičnim geološkim uslovima. Poznate su brojne podvrste zeolita, koje se zbog karakterističnih svojstava snažne jonske razmene koriste u različite svrhe u nauci, industriji, poljoprivredi, gradjevinarstvu.

     Podvrsta zeolita koji se zove klinoptilolit i koji ima kristalnu molekularnu strukturu tradicionalno se koristio kao pomoćno sredstvo u poboljšanju stanja zdravlja ljudi, životinja i biljaka.

     Zeolit klinoptilolit ima strukturu kaveza sa snažnim negativnim naelektrisanjem, koja privlači i apsorbuje teške metale, opasne kancerogene toksine, radionukleide, organske otrove i druge štetne supstance. Početak savremene medicinske primene zeolita klinoptilolita bazirao se na njegovim izuzetnim biofizikalnim osobinama i sposobnosti jonske razmene, koji omogućuju istovremeni proces remineralizacije organizma i prirodnu detoksikaciju.

     Zeolit je 100% prirodan, siguran i apsolutno netoksičan mineral. Organizam ga prepoznaje kao vlastitu supstancu (npr kao vodu). Nema negativnih kontraindikacija, ne sadrži dodatke životinjskog porekla, aditive, konzervanse ili E brojeve. Nema negativni sinergizam s drugim klasičnim medicinskim, dijetetskim ili alternativnim lekovima ili terapijama. Zeolit nema toksičnu ni letalnu dozu i ne postoji mogućnost predoziranja. Ne stvara zavisnost, ne nagomilava se i ne zadržava u organima i u potpunosti se eliminiše iz tela.

Kako je zeolit nastao

     Pretpostavlja se da je nastanak zeolita počeo pre oko 100 miliona godina, kada su iz mora izranjali vulkani, deleći pritom kontinente, stvarajući planine i formirajući današnji izgled planete Zemlje. Prilikom erupcija vulkana, tečna lava i gusti pepeo, u kontaktu s morskom vodom, formirali su stvrdnutu alumosilikatnu lavu, iz koje se, hiljadama godina kasnije počeo formirati zeolit. Različite temperature, geografske lokacije i drugi uslovi imali su uticaj na milenijumske hemijske reakcije između vulkanskog pepela, lave, vode i vazduha, što je uslovilo brojne razlike u karakteristikama i sastavu različitih vrsta zeolita.


Fizičko-hemijske osobine zeolita

     Do današnjih dana je otkriveno oko 300 vrsta prirodnih zeolita, tačnije 276. a s obzirom na morfološku građu dele se na vlaknasti, lisnati i kristalni. Od svih do sada otkrivenih vrsta zeolita, za ljudsku upotrebu podoban je samo jedan. Njegov naziv je zeolit klinoptilolit, a ima kristalnu molekularnu strukturu.

     Zeoliti su mikroporozni silikatni minerali, po sastavu hidroalumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih metala, koji pretežno sadrže jedno ili dvovalentne katjone: Na, K, Ca, Mg. Kristalnu rešetku zeolita izgrađuju AlO4 i SiO2 tetraedri koji su povezani u lance i prstenove zajedničkim atomima kiseonika, pri tome je deo atoma silicijuma zamenjen sa aluminijumom. Zbog takve građe, unutar kristalnog prostora zeolita, formira se sistem međusobno povezanih mikrošupljina u kojima su smešteni molekuli vode i izmenjujući katjoni. Silikatno-aluminijski molekuli nekadašnje vulkanske lave formirali su čvrste trodimenzionalne strukture, poput pčelinjeg saća, koje su izuzetno važne za objašnjenje lekovitih osobina zeolita klinoptilolita.

     Tokom višemilenijumskog procesa formiranja, a zbog potrebe da se uspostavi neutralnost jonskih naelektrisanja, u zeolitu se prirodno odvijao proces harmonizacije. U tom je procesu zeolit, kao mineral negativnog naelektrisanja, privlačio pozitivne minerale poput kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, kao i druge hranjive pozitivno naelektrisane supstance. Posebno su značajni esencijalni katjoni, nužni za zdravu metabolitičku funkciju. Na ćelijskom nivou esencijalni katjoni iz zeolita klinoptilolita lako zamenjuju mesta s jače pozitivno naelektrisanim supstancama teških metala, toksina i drugim štetnim organskim spojevima. Na taj način se organizam obogaćuje potrebnim mineralima i istovremeno se čisti od teških metala, organskih otrova i drugih nepoželjnih supstanci.


Aktivirani zeolit u prahu

     Zeolit u prirodi nije aktivan. Tek kada se pravilno tehnološki obradi, on se aktivira i tada ispoljava sve osobine po kojima je poznat. Pravilna tehnološka obrada zeolita klinoptilolita sastoji se iz tri osnovna dela:

  • mikronizacija
  • aktivacija
  • sterilizacija

     Proces mikronizacije i aktivacije zeolita klinoptilolita ne izaziva promene u njegovom hemijskom sastavu, nego se menjaju određene fizičko-hemijske osobine: povećava se elektrostatički naboj, kapacitet jonske izmene, specifična aktivna površina i kapacitet apsorpcije tečnosti, a iz unutrašnjosti kristalne strukture oslobađa se voda. Kristalna kugla tokom postupka aktivacije dobija površinska napuknuća, pa postaje aktivna i u svom unutrašnjem sloju.

     Aktivacija može biti mehanička, tribomehanička i IR. Mehanička aktivacija se postiže mlevenjem (mikronizacijom), dok tribomehaničku i IR aktivaciju omogućavaju specijalni uređaji za te svrhe. Mlevenjem se zeolit mehanički usitnjuje do mikronskih čestica, a TM aktivacijom do čestica nano veličina.

     Sterilizacija je takođe vrlo važan deo proizvodnog procesa. Delovanjem visoke temperature u odredjenom vremenskom periodu neutrališu se sve štetne materije koje se mogu naći u prirodnom zeolitu. Pre svega, može doći do mikrobiološke kontaminacije (bakterije, gljivice i virusi), a prirodni, tehnološki neobrađeni zeolit ih ipak može samo delimično neutralisati, dok termička obrada uklanja tu opasnost. Drugi razlog je što se time snižava sadržaj vlage i povećava kapacitet katjonske izmene.